Bend je osnovan u julu 2006, u Vespremu (HUN). U početku smo svirali eksperimentalnu HC muziku, da bi se kasnije zvuk stabilizirao u nešto stabilniji HM 2009-te.

Petar Marton je tražio bubnjara. Grupa Sunseth Sphere je bila na dugoj pauzi – u kojoj je svirao – te je bila ponuđena mogućnost da sa Gaborom osnuje jedan novi bend. Slični muzički ukus i već gotove teme koje je Petar doneo sa sobom su bile veoma dobar početak. Tako je nastao prvi demo Ghost of Denying, kojeg je kritika mešovito ocenila, iako je bolesno vrištanje Adama Horvata neprkosnoveno išlo uz Petrovu muziku.

Prva zajednički pisana pesma je bila Soul Collector. Tekstove je pisao Adam Horvat. Pre njega je Petar Puškaš pevao i pisao tekstove, koji su bili prilično apstraktni i melankolični. Njega je u bend pozvao Petar Pušit koji je, nažalost, nekoliko meseci kasnije morao napustiti formaciju zbog drugih obaveza. Na predstojećim koncertima Adam je rikao pred publikom.

Bas je svirao Grgur Nađ kojeg je Gabor doveo sa sobom iz jedne predhodne formacije, koja je svirala obrade Pink Floyda. Nezadugo promenili su ritam i solo gitaru sa Petrom. Ovakva je bila postava sve dok Grgur nije napustio bend.

Sredinom novembra 2006-te su dalje radili na novom materijalu. Basistu još uvek nisu našli, iako su poslušali par „dobrovoljaca“. Napokon je naišao Tibor Nemet, ali pošto je Petar već sa Đorđem Banfalvijem započeo radove na snimanju Ghost of Denying-a, Tibor se priključio tek za koncerte, pošto je Đorđe, tada već bio pretrpan drugim obavezama.

Kanije su dva nova člana napustila bend zbog svoje neakvinosti i tako da je orkestar bio prinuđen da malo pauzira, sve dok nisu osvojili prvu nagradu na konkursu Citysound studija (džaba snimanje), tako da je Grgur Nađ, bivši basista postao novi pevač. Demo Three Knot Lane je ova trojka snimila, sa tom izmenom da je na snimcima Petar svirao bas. Miksanje materijala nije bilo tako jednostavno kao snimanje, zbog nesuglasica sa studijom, tako da je konačan miks Gabor uradio u svom mini-studio.

Za razliku od prvog dema Three Knot Lane je dobio odlične kritike. Na mađarskom muzičkom portalu Mymusic je nedeljama vodio Webchart. Posle ovih uspeha se bend zbog ličnih razloga razišao.

Nakon kraće pauze počinje treća faza benda GuilThee, kada Gabor okuplja nove članove i neke stare prijatelje. Prvi je bio Stevan Verteši koji je svirao bas u grupi Black Molly, pa ritam gitarista Blaž Bahšeter iz grupe Lust, i na kraju solo gitarisa Karlo „Divlja Svinja“ Greško koji je frontmen grupe Animid Effect. Ovu postavu je na koncertima pomagao svojim glasom Budimpeštanski momak, Grgur Šoš.

Pošto je zbog nesuglasica Grgur Šoš otišao iz grupe, na njegovo mesto stiže Emil Čula (Vrščanin), basista i pevač iz grupe exLibris. On piše tekstove za treći projekat te peva, i svojim tekstovima dobro obuhvata novi, prefinjeni zvuk, koji GuiThee sada već predstavlja nakon demo ere.

U martu 2009-te izlazi full-length album Lustration, koji privlači malo širu publiku. Na ovom albumu je bend pronašao svoj pravi stil. Nakon HC raspoloženja Ghost-a, i umerenog death metal tempa Lane-a, napokon su psihedeličke teme našle svoje mesto u pesmama i postale zaštitni znak zvuka koji predstavlja bend. Beti Varga peva prateće ženske vokale, a bubnjar Akos Piriši – jedan od osnivača britanskog benda To-Mera – komponuje jedan instrumental za ovaj album.

Krajem januara 2011-te na horizontu je novi album pod imenom Homunculus Paradoxon, koji je jedan konceptualni rad. Iako su tekstove pisale četri različite osobe, priča je na kraju dovedena do zajedničkog imenioca, i opisuje život, rad, preobraćenje i smrt jednog srednjevekovnog alhemičara. Na albumu je ženski vokal pojačan glasom Anite Varga. hP je iznimno pohvaljen u medijima.

- 2011.05.24. -